U dva dana čula sam dva zapažanja ljudi koje dobro poznajem a koji su me naveli da razmislim o pojmu lenjosti…
Prvo je bilo pismo, gde se prijateljica zapitala zašto ljudi misle da monasi ništa ne rade i da se manje- više dosađuju i planduju. Zaista, često ljudi kada su revoltirani kažu da će otići u manastir. Nedavno sam čitala članak u novinama gde se verski zvaničnici SPC-a upravo na to žale-ljudi idu u manastir kao na neku vrstu dž odmora. Očekuju da se tamo odmore, napune baterije i ništa ne rade, drugi će da ih služe… Ako se uzme u obzir samo koliko sati monaštvo provede u molitvama, uz svu brigu o posedu, ekonomiji i materijalnom održavanju, jasno je da se radi o ozbiljnoj satnici. O duhovnoj vrednosti neću da pričam…Zašto onda njihov posao i zalaganje nije vrednovano? Odgovor je jednostavan-zato što nije plaćen a mi savremeni ljudi slabo vrednujemo bilo šta što nije plaćeno.
Sledećeg dana, na jednoj značajnoj proslavi, uz sav respekt, javno sam okarekterisana kao lenja osoba. To samo po sebi ne bi bio problem da je rečeno uvredljivo, ali nije, naprotiv. Kako za sebe mislim da sam veoma vredna i posvećena kada su za mene bitne stvari u pitanju, interesantno mi je bilo odakle toliki jaz u proceni i vrednovanju.
Često se čuje za ženu koja je posvećena porodici i negovanju dece da ništa ne radi. Same žene često ne vrednuju druge žene koje za ono što obavljaju nisu plaćene novcem, ma koliko bilo evidentno da su deca negovana, porodica zbrinuta i stabilna, ali uvek postoji ono ali….nisu vrednovane jer nisu plaćene. Fakat.
O deci koja su lenja i roditeljima koji se na tu istu decu žale, neću ni da pričam…
Koliko god to nekim ljudima izgledalo čudno, egzotično ili nerazumljivo, tolika razlika u vrednovanju ljudi uvek je posledica nivoa svesti koju neko nosi. Naš stavovi odražavaju naš nivo svesti. Vreme u kome živimo je vreme promene, na svim nivoima. Danas se često sreću termini 3D i 5D, pogotovo na netu i literaturi koja se bavi samorazvojem i duhovnim učenjima.
Termin 3D označava materijalnu ravan i svest u skladu sa materijalnim. Duhovna ili spiritualna praksa u 3D ima samo smisla ako se održava i razvija materijalni svet. Čovek 3D koristi, to je i naučno potvrđeno, veoma mali procenat svog mozga, ako bi ljudi koristili svega pola kapaciteta mozga bili bi genijalni za današnje pojmove. Za ljudski DNK, do skora, naučnici su za sve ono što nisu znali niti razumeli smatrali da je JUNK. Svest 3D je svest žabe u bunaru. Sve ono što je neopipljivo, nevidljivo ili nepoznato postaje sumnjivo, opasno i ugrožavajuće. Svest 3D je linearna i podrazumeva samo jedan način razmišljanja. Koji način razmišljanja će dominirati, zavisi od onog ko uspe da ga nametne , milom, silom ili prevarom. U 3D postoji samo jedno ispravno mišljenje i samo jedan pobednik. Svi ostali su gubitnici i služe onom na vrhu piramide. Svi oni koji ne razmenjuju svoje darove putem novca, manje su vrednovani te postaju marginalizovani i gubitnici. Koncept stalnog rasta, koji je potpuno neprirodan i neostvariv, vrednuje samo više, jače, bolje, po bilo koju cenu. Ljudi i deca koji nose vrlo visoke frekvencije ali koji se smatraju bolesnim i nepodobnim, balast su društva 3D. To se odnosi i na sve stare, istrošene, bolesne i drugačije. Svest 3D podrazumeva da za život mora da se radi i zarađuje, bukvalno. Čovek je jedino biće koje smatra da treba da radi da bi živeo…svi drugi oblici života jednostavno postoje a aktivnosti koje ih održavaju u tome su prirodni i skladu sa potrebama inteligentnog eko sistema koji je sasvim održiv, čist i savršen po sebi dok se ne umeša čovek 3D svesti sa idejom da će poboljšati ono što je već savršeno Bogom dato. Svest 3D je rukovođenja strahom da nikada nismo dovoljno voljeni, zaštićeni niti sigurni i zato se moramo truditi, boriti, grabiti ili porobiti.
Sa druge strane, svest 5D koja se pomalja polako ali je daleko od toga da je većinska, rukovođena je skladom i podrazumeva važnost celine. Takmičenje, ekskluzivnost i dominacija nisu visoko vrednovani i kotirani kao u 3D. Dolaskom indigo i kristalne dece, najvažnije pitanje jeste usklađenost sa samim sobom i deljenje darova koje posedujemo sa zajednicom, a ne broj sati, novca ili pogodaka koje smo uspeli da ostvarimo radi svoje pozicije. Svest 5D to omogućava i zbog korišćenja većeg kapaciteta mozga, ono što svi nosimo kao potencijal. Sam razvoj elektronike i povezivanje ljudi ubrzavaju taj proces. Već sada smo preplavljeni vestima o deci genijalcima i o njihovim posebnim talentima na polju umetnosti i nauke. A ovo je samo početak… Da bi se taj evolutivni skok desio, potreban je ogroman rad mnogih koji je trenutno uglavnom nevidljiv za mase, pa samim tim i neplaćen. Da li taj rad neko smatra vrednim ili ne, za one koji ga obavljaju potpuno je nebitno. Svest 5D je svest integracije, ne separacije, a nepoznanica izazov za istraživanje a ne problem, razlike u mišljenju, izazov za dublje sagledavanje.
Da li je svest 3D bolja od 5D ili obratno?
Mislim da univerzalan odgovor ne postoji. To zavisi od čoveka do čoveka, od njegovih vrednosti i onoga šta zaista želi. Ono što vibrira kao istinito dok nešto čitamo ili slušamo, to jeste naša istina i treba je kao takvu i slediti.
Leave a Reply
You must be logged in to post a comment.