Ovaj post je trebalo da bude lična poruka dvema mojim klijentkinjama, ali je sticajem okolnosti ispao nešto drugo-poruka i poklon samoj sebi.
Počelo je sa iznenadnim, ničim izazvanim osećanjima besa, netrpeljivosti i bezrazložne ljubomore. Knjiški Holly i Beech. Trebalo je da uzmem esencije, ali nisam to uradila. Prosto sam htela da vidim odakle sve to dolazi. Kada bih se zapitala da li ja istinski želim to nešto što imaju ljudi na koje sam bila ljubomorna ili besna, odgovor bi uvek bio-NE!!!! Zašto je onda u mom energetskom sistemu? Naš ego uvek želi da zna zašto, zašto, zašto…Malo me je smorio, moram da priznam, baš me briga zašto je tu!!! Pošto je bilo intezivno, kada bi me uhvatilo, naprosto sam se molila…ništa posebno. I jeste se ublažilo i gotovo prestalo za par dana.
Nekako u isto to vreme, za manje od 12 sati, javile su mi se dve klijentkinje sa istovetnim, urgentnim problemom-mogućnost da kancer koji se dugo lečio nije zapravo do kraja izlečen. Dala sam kapi, sa jednom pričala, radila Eft i sve što uz to ide. Treća klijentkinja koja je takođe letos imala taj problem, išla je na pokloničko putovanje na ostrvo Egina (Grčka). Sam put i sve ono što joj se dešavalo na tom duhovnom putu, prilično je ostavilo utisak na mene. Na ostrvo Egina idu mnogi na poklonjenje moštima Sv. Nektarija, pogotovo ljudi oboleli od teških bolesti. Razmišljala sam da li da mojim klijentkinjama pošaljem informaciju o tom mestu čudesnih isceljenja, ali sam odustala jer sam pomislila da bi to moglo da ih još dodatno na neki način uznemiri i unese konfuziju. Obično su u takvim situacijama  svi pametni i ljude zatrpavaju gomilom raznovrsnih saveta, kao da im nije dosta njihove muke. Ipak, rekla sam sebi-hajde bar da pogledam, kad već imam net, snimke na You Tubu. Ukucala sam Egina, Sv. Nektarije. Prvi klip koji je izlistan je upravo ovaj koji sam postavila na blog i bio je- hladan tuš za mene. Pričao je o netoleranciji i leku za netoleranciju i bio je, jasno, odgovor na moja zapitkivanja-Zašto, zašto, zašto….
Učinilo mi se da taj lek nije ni malo lak, kako je moguće prestati da zameramo drugima? Zar to nije onda potiskivanje? Kao i i obično, rekla sam da ću probati. Ali šta raditi kada se stvarno suočite sa nečim što jeste greška, nepravda, kako onda delovati a da to ne bude iz besa ili netolerancije? Odgovor je došao iz mog voljenog Ho’oponopona i odličnog klipa koji možete takođe pogledati na blogu. U praksi, na moje čuđenje, nije bilo toliko teško. U situaciji kada bi me emocije prevladale, naprosto bi hopsala i čistila, čistila, čistila tu situaciju. U trenucima mira, molila bih se i vizuelizovala. Da li ovo deluje? Deluje, kad treba i koliko treba. Donosi smirenje, a kada treba izneti lični stav koji je negativan (o nekome ili nečemu), on je utemeljen i u skladu sa nama, te nema stida ili osećaja krivice. U ostalim situacijama ćete jednostavno pustiti stvari da idu svojim tokom, onako kako i treba da idu.

Nekada se i sama iznenadim kakvim putevima dolaze odgovori. Nadam se da je ovo odgovor i jednoj  M. a možda još nekome…