Da li heroji umiru ? Kako gde i kako kad …odnos prema junacima jednog vremena više govori o ljudima sadašnjeg trenutka nego o tim prošlim vremenima. Pročitala sam Ćazimovu Taxi priču Šta je sa junacima i još uvek osećam knedlu u grlu. Mislila sam da sam potpuno oguglala na strašne priče ratnih devedesetih, ali evidentno je da nisam. Devedesetih su heroji bili( i još uvek su )ljudi koji to ne bi smeli da budu ako želite da živite u normalno uređenoj državi i da uživate u relativnom redu i blagostanju. Decenijski loši odabiri pojedinaca i naroda na ovom tlu, stvorili su to što su stvorili i izgleda da ga sada  cementiraju. Teško da ima bilo kakvog ozbiljnog preispitivanja o onome što nas je snašlo devedesetih i što smo, na kraju krajeva, sami stvorili. Ranije je bilo bolje, ali da je bilo toliko dobro, ne bi se ni devedesete pretvorile u četvrt veka ponora. Da nije bilo ( uz sve dobro što je postojalo) lakrdije Titovih heroja i junaka, ne bi se sve tako lako pretvorilo u prah i pepeo. Ja ne znam kako bih uopšte opisala pojam junaka devetogodišnjem detetu . Šta je to junak ? Nekakvo mitsko biće, kombinacija nindža borca, Marka Kraljevića i Supermena ? Jedna  majka mi se žalila da kada je njen devetogodišnji sin učio pesmicu o Marku Kraljeviću odbijao je da recituje pesmicu, stavljao ruke na oči i stresao se u stilu :
– Joj što je strašno , joj što je strašno!!!! ( kada Marko Kraljević pravi neki nered i krvavim rukama rešava stvar ). Na stranu to što današnjoj deci nisu uopšte jasni oni silni turcizmi…
Kada sam ja bila mala , narodni heroji su bili neka nadljudska bića koja su prilikom državnih praznika držali govore deci i omladini i bili su uglavnom jako ozbiljni. Bili su nagrađeni za svoja dela i čini mi se da su ih ljudi stvarno poštovali. Svakako su im zavideli na privilegijama koje su kao heroji imali . Mnoge fabrike, ustanove i škole dobijale su imena po herojima. Probala sam da se setim nekog imena koje još uvek postoji  nakon devedesetih  i jedino mi je pao zagrebački Kraš na pamet. U Kraš smo mama i ja redovno išle po bajadere i slatkiše par puta mesečno. Za razliku od mnogih drugih , Kraš nije menjao ime i dalje nosi to ime po heroju Josipu Krašu . Za kraj evo ga stih Branka Ćopića koji govori o odnosu prema herojima nekog drugog vremena :

Josip Kraš,

heroj naš , borio se borio

i u keks pretvorio.

Toliko o vremenu i njegovim junacima, znanim i neznanim….