Ako ponavljate dugo i temeljno neku laž, verovatno je da će dosta ljudi, pre ili kasnije poverovati u tu laž. Ako vas niko ne spreči u širenju laži a vi se dobro potrudite da eleminišete sve one koji bi to probali, na kraju ćete i vi poverovati u nju i to se onda zove-ideologija. Kako se svaka laž raskrinka pre ili kasnije, tako se i mitovi i bajke koje svaka ideologija rado neguje pretvore u apsurd ili horor, kako kome zapadne. Naletela sam na članak o stanju pismenosti u našoj zemlji iz 2003 god. Broj ljudi koji nije imao završenu osnovnu školu je bio tada oko 700 000 ljudi. Samo da podsetim da je osnovno obrazovanje OBAVEZNO po zakonu nakon Drugog svetskog rata….ili smo bili ubeđeni da je tako. Pre skoro dve decenije, moja majka se preselila iz Beograda u jedno lepo banatsko selo koje je svega 50 km udaljeno od Beograda. Nekoliko puta u pošti imala je priliku da vidi dve žene rođene nakon rata, u SFRJ kako se potpisuju palcem i bila je, kao  učiteljica u penziji ne malo iznenađena. Ja to, osim na filmu, nikada nisam videla, a volela bih da jesam:) Prosto ne mogu da zamislim kako neko funkcioniše a da je nepismen. Inače, radi se o ženama koje imaju uvek uredno nameštenu frizuru i koje veoma vode računa o svom izgledu. Svakodnevno nose robu u Beograd na pijacu, nešto svoje a nešto preprodaju. Nisu nesrećne niti disfunkcionalne, što samo znači da nije sve ni u školi. Ipak, ne radi se o mestu na nekoj nedostupnoj planini, kako je moguće da niko nije naučio dete ni da se potpiše? Definitivno da roditelji NISU odgovarali pred zakonom za nepoštovanje istog. Kako? Jednako kao i danas, samo se danas ne čudimo više bilo čemu koliko god bizarno ili strašno bilo, naprosto smo oguglali.
Nedavno sam prisustvovala jednoj mučnoj sceni na autobuskoj stanici. Dva kontrolora su naplaćivali kaznu starijoj ženi koja se švercovala u prevozu, okruženi drugim putnicima i čekačima na stanici koji su im upućivali najstrašnije uvrede i kletve. Mislila sam da će doći do fizičkog obračuna, toliko je bila uzavrela atmosfera. Da se razumemo, ja plaćam kartu iz vrlo jednostavnog razloga- jer se vozim gradskim prevozom, ne zato što specijalno volim GSP ili nemam ideju kako da potrošim par hiljada viška mesečno. I to je svuda u pristojnom svetu normalno i OBAVEZNO. Koliko god dotiran, ako ga ne plaćamo-prevoz neće funkcionisati, imamo iskustvo kako je izgledao javni prevoz u Beogradu devedesetih kada ga niko nije plaćao. Vajkanje da nema para se može ozbiljno dovesti u pitanje ako samo pogledate koliko para ljudi, svojom voljom daju na klađenje i plaćanje sms za rialitije.
O OBAVEZNOM plaćanju doprinosa zaposlenima na osnovu kojeg oni imaju prava na besplatne zdravstvene usluge, ne bih, prosto je previše cinično. Nedavno sam pričala sa našom devojkom koja radi u Americi i ima regulisane papire i zdravstveno osiguranje. Pohvalila mi se da je išla na izbeljivanje zuba, koje osiguranje regularno pokriva. Setila sam se istinite priče iz devedesetih koje je ispričao poznanik protetičar. Naime, tih devedesetih u domovima zdravlja, osim obučenog ljudstva nije bilo ničega. Čoveka je zaboleo zub i trabalo ga je izvaditi. U domu zdravlja su mu rekli da će mu izvaditi zub besplatno jer ima knjižicu ali nemaju anesteziju, te su ga uputili da ode u privatnu apoteku da je je kupi. Čovek, jednostavno nije imao para a nije mogao više da izdrži bol. Otišao je preko puta kod privatnog zubara, ovaj mu je dao anesteziju i rekao mu da sačeka malo u čekaonici. Čovek se pokupio, izašao iz privatne ordinacije i vratio  kod državnog zubara da mu izvadi zub pošto je anestezija već počela da deluje. Jedino što ovi fazoni ne pale kada vam treba totalna…
Ali, ljudi plaćaju doprinose da bi imali zdravstveno kada im zatreba, mogli biste reći. Aha…OBAVEZNO.

Ovo je uvodnik članka Pristojna Srbija objavljenom 15. marta u Politici, autora Jove Bakića, docenta na Filozofskom fakultetu u Beogradu:

U pristojnoj Srbiji, državne i nezavisne ustanove bi radile svoj posao, zakoni bi važili na celoj teritoriji, ne bi bilo diskriminisanih građana a televizije bi se razlikovale od makroa i javnih kuća.

Autor se pozvao na izjavu koji je izvesna starleta javno dala nekom tabloidu. Ona je ušla u rialiti program srećne televizije da bi sa nekim likom imala seks uživo i za to je, po njoj, plaćena 1500 eura. Lik se baš nije pokazao u najboljem svetlu, ali ona je izjavila da ne mari  i da bi za te pare opet ušla i imala odnos sa njim ili bilo kim ako bude tako dobro plaćena. Obaška što je fotografišu, popularna je i kao i svakoj kurentnoj robi, raste joj tržišna vrednost. Gospodin Bakić podseća da je podvođenje zakonski sankcionisano u ovoj zemlji, bez obzira da li to radi pojedinac, organizacija ili, u ovom slučaju televizija. Ako je dotična starleta govorila neistinu, onda ona podleže zakonu zbog javnog širenja tih neistina. OBAVEZNO… U uređenim i pristojnim zemljama, najstariji zanat, kao ljudska potreba, regulisan je propisima koji odražavaju većinsku volju tog naroda a ne interese pojedinaca i kompanija.

Odavno ne znam kako je to živeti u pristojnoj zemlji a više nisam sigurna ni da li je ono ranije bilo pristojno. OBAVEZNO PRISTOJNO  nije bilo, u to sam sasvim sigurna.