Početkom septembra sam ultimativno morala da odem na odmor, tačnije na odmorče. Mislila sam  da ću eksplodirati ako još koju nedelju ostanem u Beogradu. Celo leto na asfaltu, na 35 i više stepeni  uz nesnosnu gužvu u saobraćaju-što je mnogo, mnogo je. Moramadaizađemizgradamoramdaizađemizgradamoramdaizađemizgrada…bila je mantra tih dana. Opcija je bila jezero blizu Beograda jer sam tamo više puta bila, sve je ok i stvarno se tamo  uvek dobro odmorim. Ali, ispostavilo se da su svi apartmani  na jezeru zauzeti do kraja meseca  i da je jedina opcija online pretraga. Ukucala sam šta želim i Google je izbacio Booking.com.

-Zašto ovde nigde nema telefona i meila?-prvo je što sam glasno upitala.

Jasno je da nisam nikada rezervisala ništa na ovaj način:)) Izbacio mi je neke apartmane koji su bili zatvorenog tipa sa divnim malim tirkiznim bazenom i negovanim vrtom. Šta meni više treba u životu? Nema veze što je skuplje nego smo planirali muž i ja. Ispostavilo se da ima veze…

Prva dva dana sam spavala po 12 sati, toliko sam bila umorna.  Dobila sam krila kada sam shvatila da smo potpuno sami u celom kompleksu od dvadesetak apartmana što znači da je bazen samo MOJ. Izigravala sam Onazisa i premeštala se sa ležaljke na ležaljku kako se sunce pomeralo. Gledala sam vrhove drveća, slušala ptice i ćutala….to sam čekala celo leto. Da ćutim…dobila sam bonus, da gledam zlatnu mrežu svetlosti na dnu tirkiza..sama. U jednom trenutku moje stvari su ležale na tri leželjke: peškir na jednoj, knjiga na drugoj, lak za nokte sam na trećoj…mislim, moglo mi se. Odlučila sam da više neću pljuvati one novokomponovane skorojeviće koji se redovno slikaju kraj svojih bazena. Prosto mi je prijalo i ne da mi se da budem baš toliko licemerna.

Bolje biti novokomponovani skorojević sa bazenom nego frustrirani licemer bez bazena…fakat.

Idila se završila kada su drugog dana uveče došli neki momci, stranci koji su, evidentno, bili oduševljeni mojim bazenom. Odjednom sam počela da primećujem koliko je drvo na ležaljkama ispucalo od sunca a platno na ligeštulima prljavo. A i sama fasada nije baš toliko lepo izgledala kao na slici. Mora da su je malo fotošopirali. Napravila sam sliku svojim telefonom i dobila identičnu fotografiju.
-Pa dobro, tako je to u životu, neko je fotogeničan, neko ne. Koliko ljudi se samo razočaralo kada je videlo uživo neke glumce, pevače? O upoznavanju preko društvenih mreža da i ne pričam.

Odjednom sam postala veoma kritična. Lepa kovana kapija do koje se dolazi kroz špalir negovanih čempresa i ruža ima samo jednu manu-ne može da se otključa normalno nego iznutra. Tako da moraš da guraš ključ kontra, uz slabo svetlo noću i uspaničen da ti ključ slučajno ne ispadne.

-Pobogu, zašto ne poprave kapiju?

Nerviralo me je što sam postala sitničava. Kvaka na vratima kupatila je odvaljena i može da se zatvori samo spolja. Mislim, ovi ljudi imaju neki problem po feng šuiu. Ne mogu da izađem iz kupatila dok me muž ne oslobodi. Šta da radim kada sam konzervativna, nemam inspiraciju dok su otvorena vrata. Tražim šolju za čaj ali u odlično opremljenoj kuhinji nema šolje za čaj. Našla sam čak nešto što liči na aparat za čišćenje višanja. Da li neko ovde pravi sok dok je na odmoru?

-Vidi samo koliko čaša za alkohol imaju. Šta rade sa ovolikim čašama?
-Piju alkohol, uglavnom…uzmi tu kriglu za pivo i stavi metalnu kašičicu da ne pukne.

I uzela sam..pila sam litre čaja od divlje nane koju sam našla na 100 metara od kuće, uz samu obalu jezera. Koliko puta očekujemo da drugi ljudi koriste i rade isto što i mi? Ipak, nerviralo me je što nema dodatne krpe, ubrusa i toalet papira. To sam sve kupila sama ali štipaljke nisam htela. Imala sam jednu štipaljku ali sam se kapricirala da neću tražiti više. Mada sam sa svog bazena videla da na drugim terasama na sušačima ima  i po 10, 15.

Često  klijente kada se žale na muža, decu ili šefa pitam  zašto ne traže ono što misle da im prIpada. Uglavnom ćute jer su umorni od svega, ne žele da se zameraju ili očekuju da se drugi sami sete..što se gotovo nikada ne desi. Obično im tada kažem da ako već nisu spremni da se bore za svoje interese, probaju da obrate pažnju na ono što jeste dobro kod šefa, muža, deteta. Naprosto da dobiju realniju sliku.
Kada nas je kućepazitelj pitao da li je sve bilo u redu, rekli smo da jeste. Naprosto i jeste bilo, ovo su sitnice. Ali sitnice i čine život.

A onda je od Booking.com- a došlo pismo da se uradi review. Iznenadila sam se koliko su pitanja bila precizna i šta se sve rangiralo.Pažljivo sam birala reči ali mi je prijao osećaj da nešto što ocenjujem ima nekakvog smisla. Da će nekom pomoći da izabere. Zaboravila sam na to živeći u zemlji gde nikakvo glasanje niti ocenjivanje bilo čega nema ama baš nikakvog smisla i to decenijama. Proučavajući Booking.com uvek sam čitala i ocene korisnika usluga. Mada znam da je to takođe relativna kategorija. Ocene knjiga na Amazonu su mi se pokazale veoma korisnim dok su mi se ocene aplikacija na telefonu pokazale bezvrednim, evidentno su i korisnici usluga različiti.
Pre par godina sam bila na važnoj  edukaciji gde su na kraju ocenjivani anonimno svi segmenti nastave. Iako je sve bilo jako dobro urađeno, za pet, jedan deo prezentacije je bio slabije urađen i dala sam mu trojku. Iznenadila sam se da su gotovo svi ostali sve segmente ocenili sa 5. Nije prošlo ni 20 min od završetka nastave  a počele su kuloarske primedbe na baš taj deo prezentacije.

-Čekaj, zašto ste onda dali petice?-pitala sam kolege. Kako će ljudi znati da li je sve dobro ili ne ako imaju lažne rezultate?

Setila sam se toga kada sam pisala review za Booking.com. Pohvalila sam i  bazen i vrt ali sam spomenula i brave i štipaljke, koliko god to možda sitno bilo. Pomislila sam i da bi nam životi bili mnogo kvalitetniji kada bi imali prilike da tako detaljno vrednujemo svoj posao, partnere, izgled, zdravlje, odnose. Kada bi mesto onih novogodišnjih želja imali ozbiljan review sa zvezdicama na kraju svake godine, verujem da bi se onda stvarne želje lakše ostvarivale.

Stvarno nisam očekivala da ću toliko naučiti od Booking.com-a. Nisam očekivala ni da ću se svim ovim baviti na odmorčetu. Ali za sve ima prvi put. Teši me samo da nisam licemer:)